Zamisli jednu prodavnicu raznobojnih materijala.
Sada zamisli jednog Nikolu koji ulazi u tu prodavnicu. Njegova ruka prelazi preko materijala i zastaje kod onog najmekanijeg, gde piše 100% pamuk.
Sada ta ruka pruža materijal mama Tanji.
Ukoliko se pitaš ko je mama Tanja, samo zamisli nasmejanu i rumenu ženu koja je petnaestak godina radila u fabrici tekstila. I zamisli, u ovoj Froncla priči njene ruke ponovo rade. I srce radi. Ono kroji i šije tvoju Froncla majicu.
E sad zamisli jednu Tijanu sa čupavom pundjom i plavim očima.
U tim očima rastu reči i crteži, koje ona prenosi na običan beli papir. Kada završi crtanje, ona papir pruža Nikoli. Sada opet zamisli Nikolu koji sedi za računarom, brzo pomera miša i priprema crtež za štampu. Na scenu stupa sito štampa, ušuškavanje majice u Froncla kutiju, dve mašnice i poletanje do vrata iza kojih žive devojčice. Neke od tih devojčica će se zaljubiti u ovim majicama, neke će ih dobiti na poklon za rođendan, a neke će u njima obići svet. Jedna od tih devojčica si baš ti.
Slavica Nesovic –
Stoji mi kao da ste je za mene pravili! O vasoj posvecenosti i trudu da mi stigne na vreme, iako sam je porucila u poslednjem momentu imam samo reci hvale. Ostanite takvi i svako dobro!