Majica Kruna je tu da me podseti ko sam

Zamisli jednu prodavnicu raznobojnih materijala.

Sada zamisli jednog Nikolu koji ulazi u tu prodavnicu. Njegova ruka prelazi preko materijala i zastaje kod onog najmekanijeg, gde piše 100% pamuk.

Sada ta ruka pruža materijal mama Tanji.

Ukoliko se pitaš ko je mama Tanja, samo zamisli nasmejanu i rumenu ženu koja je petnaestak godina radila u fabrici tekstila. I zamisli, u ovoj Froncla priči njene ruke ponovo rade. I srce radi. Ono kroji i šije tvoju Froncla majicu.

E sad zamisli jednu Tijanu sa čupavom pundjom i plavim očima.

U tim očima rastu reči i crteži, koje ona prenosi na običan beli papir. Kada završi crtanje, ona papir pruža Nikoli. Sada opet zamisli Nikolu koji sedi za računarom, brzo pomera miša i priprema crtež za štampu. Na scenu stupa sito štampa, ušuškavanje majice u Froncla kutiju, dve mašnice i poletanje do vrata iza kojih žive devojčice. Neke od tih devojčica će se zaljubiti u ovim majicama, neke će ih dobiti na poklon za rođendan, a neke će u njima obići svet. Jedna od tih devojčica si baš ti.

Za koga je sašivena majica “Kruna je tu da me podseti ko sam”?

Ovu majicu smo sašili sa željom da svim onim hrabrim devojčicama bude podsetnik da su univerzum i velike carice.