Loader

Matora za after!

Baka Laca nas je vratila u ono vreme kada su devojke bile tople i bez šminke. Mirisale su na lepotu i mladost, a u školu „nisu smele“ bez uniforme. Znale su mesecima unapred da pripremaju šta će obući za igranku. Međutim, baka Laca je najviše volela „belu bluzicu sa isheklanom kragnom“ i široku suknju na „gloknu“.

Na „korzo“ ili „štraftu“ bi kretala oko 15 časova, posle čega bi se zaputila na igranku. Pedesetih godina su se igranke obično održavale u „gimnastičarskim salama“, domovima kulture, zadrugama, ali i na otvorenom. Ova baka pamti letnje „Plave večeri“ na obali Save, gde je postojao „plato za igranje“. „Dasa“ bi obično pozvao „drugaricu na ples“, koji bi počinjao tangom ili „engliš valcerom“, a završavao bi se fokstrotom. Kada bi se set od tri igre završio, „pravi kavaljeri“ bi otpratili dame do njihovih stolica i poklonili bi se.

Na igrankama se pevalo ili bi svirali omladinski orkestri. Volela je da zaigra uz zvuke Frankie Valli-a, Đorđa Marjanovića i Lole Novaković. Predah bi bio najslađi uz klaker ili bozu. Na igranku je odlazila da „igra uz muziku, da vidi šta je u modi ili da se zaljubi“. Jedan od razloga zbog kog su devojke odlazila u bioskop su bile upravo igranke – jedan isti film su znale da pogledaju više puta, da bi kod kuće što bolje skrojile model haljine koji je obukla glumica.

Do kad je trajao after?

 

„Noćni život“ mladih pedesetih godina se završavao sa prvim mrakom, negde oko 19 ili 20 časova. Tada bi se vraćali kući. Afteri bi se održavali u glavama snevača, koje bi zaronjene u posteljinu koja miriše na čisto, vraćale slike sa plesnog podijuma ili stidljivog udvaranja.

„Možda smo bili siromašniji, ali smo se nekako više družili i bili bliži. Nismo znali za mobilne telefone, internet i automobile, jer nam je najvažnije bilo kako igramo na podijumu. Nismo imali informacije kao vi danas, kada je sve već viđeno… i čini mi se, da ni jedna stvar sa mojih sedamnaest godina nije bila tako nova, lepa i važna, kao odlazak na igranku.“

Baka Laca danas ima 79 godina, ali to je varka! Sve vreme dok nam je pričala priču, videli smo ispred nas sedamnaestogodišnju devojčicu koja se osmehuje i pleše. Inspirisala nas je da nacrtamo majicu „Matora za after“.

Jer nikada nismo prestari za lepo.

Jer smo ono što pamtimo.

2 Komentari
  • Pingback:Matora za after |
    Objavljeno u 04:01h, 12 februar

    […] Jer nikada nismo prestari za lepo. Jer smo ono što pamtimo. […]

  • Pingback:Nargile. |
    Objavljeno u 06:01h, 27 jun

    […] modrih, Potpuno obijena Usred svog prisustva. Negde pored je ispisana Rečenica Banović Tijane Kako nikada neću biti matora za lepo; Prevela bih te noćas od obale do obale, Al’ voda uvek nekud već ode Sama, daleko. Ti nag u […]