24 dec Kata, devojčica koja je PRVA SEBI

Zamisli gužvu. Oko tebe je puno devojčica i dečaka. Neki se osmehuju, neki razgovaraju, neki su nervozni. U toku je Superste događaj i svi su oni došli da se svojim idejama izbore za ideje. Da uče, da rastu i da na kraju nauče.

E sad zamisli kako na binu staje jedna devojčica sa narandžastim loknama i ogromnim osmehom. Ta devojčica kreće da priča o svetu koji ume da kaže: „Kako si uspela da nađeš dečka?“ „Nije te sramota da se skineš na moru u kupaći kostim?“

Vrlo brzo shvataš kako taj svet koji to ume – ti ne umeš.

Pa se pitaš da li takav svet uopšte raste, kuda ide i kako ima hrabrosti za takva pitanja. Hrabrost za pitanja koja se postavljaju isključivo zbog fizičkog izgleda. Onda opet pogledaš tu devojčicu sa narandžastim loknama koja ti priča o snazi i želji da makar deliću sveta pokaže da „spektakularno oble“ devojčice ne staju u sterotipe.

Da one nisu lenje.

Da nisu neprivlačne.

Da nisu neuspešne.

E sad zamisli da si u mojoj koži. Moja koža je mala. Moja koža je uvek stajala na poslednjem mestu u vrsti na fizičkom. Moja koža nikada nije držala dijetu. Moja koža ne voli da se šminka. Moja koža ne ume da se ugoji. Moja koža se i sa trideset i kusur oblači na dečijem odeljenju, jer joj je u većini slučajeva kroj za „odrasle“ prevelik i preširok. Moja koža nosi starke za decu, jer se ne ukalupljuje u broj 36 za odrasle.

Moja koža je stala na 158 cm visine i 47 kilograma. I nije htela ni makac dalje.

Medjutim, ja sam je prihvatila baš takvu kakva jeste.

I volim je.

Međutim, ne znam kako bih je prihvatila da me je neko spakovao u stereotipe i postavljao čudna pitanja.

I da li bih je zavolela.

Tog dana je moja koža upoznala kožu koja je „druga strana medalje“. Kožu koja nema alternativu na dečijem odeljenju. I znaš šta je ta koža uradila? Osmislila je svoje „odeljenje“, svoju „liniju“ i svoje radionice podrške.

Toj koži se divim.

Ta koža je koža one devojčice sa narandžastim loknama sa početka teksta, kada sam te terala da zamišljaš.

Ta devojčica se zove Kata Ivakić.

Pokrenula je Katalizu. Kataliza je udruženje, prvi plus size brend haljina u Srbiji, organizovana podrška devojčicama da prihvate svoje telo, body positive zajednica i pokret.

Pokrenula je mnogo više od toga.

I ako me pitaš, ko je meni Kata, kazaću ti da je ona inspiracija.

Inspiracija za kreiranje sveta u kom se ne boriš, nego krojiš.

Krojiš svet u kom su brojevi važni, jedino ako govorimo o širini osmeha, jačini zagrljaja, volumenu hrabrosti i dužini puta.

Na taj put si spremna da kreneš ukoliko ne sudiš o knjizi na osnovu korica. Ukoliko želiš da stvaraš onako kako misliš i osećaš, a ne kako je neko tamo rekao da je idealno i da tako treba da bude.

Ukoliko želiš da budeš PRVA SEBI.

Mi smo uhvatili Katu za ruku i krenuli na put. Nikakav lajf stajl, mnogo moderne destinacije i instagramična mesta. Nikakav egoizam i sebičluk. Samo držanje za ruku i putovanje do destinacije na kojoj volimo sebe.

Tijana Froncla