30 dec O Deda Mrazovima

Ovih dana smo više puta bili poklon. Poklon koji je izmamio osmehe jednoj sestri Maji, dvema koleginicama, Sergejovoj mami, Vidovoj mami i tetki, cimerki, jednoj Milici… Bili smo i “tajni Deda Mraz” u jednoj firmi. Šuška se da će se jedna naša majica uskoro izležavati na Zanzibaru.

Juče je jedna devojčica u Knezu, u sred gužve, kineske dekoracije i uz zvuke glasnih trubača – plakala. Plakala je jer je shvatila da Deda Mraz ne postoji.

Bilo nam je žao što plače.
Bilo nam je žao što je devojčica i što misli da nešto ne postoji.
Bilo nam je i malkice neugodno da izvučemo naš spisak i da joj kažemo: “Pogledaj, lepo piše: Ivan, Goran, Deniz, Jelena, Vladimir, Ana, Saška, Suzi, Milena, Tina, Mara, Deki, Kristina… Sve su ti to Deda Mrazovi!” Možda nemaju bradu, ne nose crveno, ali su uspeli da izmame osmehe i da ugreju nečije srce. Ili svoje srce, što je skroz okej, jer ukoliko nisi dobar prema sebi, malo teže ćeš biti dobar i prema drugima.

Danas želimo da vas samo podsetimo da Deda Mrazovi postoje, da ste ih vi birali. To su oni ljudi koji vam mame osmehe i pružaju ruku u životu bez fotošopa, kineske dekoracije i trubača.