05 maj Majica u kojoj se brišu granice

Dugo smo osmišljavali kako će izgledati peta majica koja će se pridružiti našoj pamučnoj kolekciji. Ukoliko misliš da je peta majica nastajala drugačije od prve – varaš se! Osetili smo uzbuđenje i stvaralačku energiju, baš kao i prvi put. Nikola je opet bio u potrazi za još mekšim pamukom, dok je Tijana ilustraciju crtala sve dok joj se nije pojavio onaj zadovoljni osmeh. Nakon osmeha su već mogli da zamisle nove devojčice koje plešu, koračaju ulicama, namiguju ili rade nešto strašno važno, dok se peta majica slaže sa njihovim srcem. Nakon toga, mama Tanjine ruke su bile spremne za krojenje i šivenje. I ubrzo je nastala nova majica.

Kao i za prethodne četiri, i za ovu majicu su inspiracija bile devojčice. Zavali se u stolicu, jer počinje priča o njima.

Jedna devojčica je upoznala dečka na podijumu za igru.

Kasnije, kada su se venčali, podržavala ga je i ohrabrivala ga je da piše. U jednom trenutku porodica ostaje bez novca i ova devojčica odlučuje da proda svoj fen za kosu i seckalicu za hranu, kako bi njen dečak završen rukopis predao uredniku.

Devojčica se zvala Mercedes. Njen dečak je bio Gabrijel Garsija Markes.

Druga devojčica je „samo želela da se vrati sa posla kući“.

Radila je kao krojačica i nakon posla je uhvatila autobus i sela je na prvo slobodno mesto. Nakon izvosnog vremena, odbila je da ustupi mesto putniku bele kože.

Devojčica se zvala Rosa Park, njena koža je bila boje čokolade, Borila za odbacivanje rasnog odvajanja, zbog čega je postala prva dama građanskih prava.

Treća devojčica je izmišljala priče pored kreveta svoje ćerke, kako bi je ohrabrila da se izbori sa bolešću.

To su bile priče o avanturama nekonvencionalne junakinje koja ne brine puno o uobičajnim društvenim normama, ali je spremna da uvek pomogne. Kada je ćerka ozdravila, zamolila je majku da priče uobliči u roman.

Majka se zvala Astrid Lindgren, a njena ćerka, koja ju je podstakla da objavi knjigo o Pipi Dugoj Čarapi, zvala se Karin.

Četvrta devojčica je govorila da „žene moraju da pokušavaju da urade stvari kao što bi muškarci pokušali.

Kada ne uspeju, njihov neuspeh treba da bude izazov drugima.” Više je volela da leti, nego da stoji čvrsto na zemlji.

Devojčica se zvala Amelia Earhart i bila je prva žena pilot koja je letela sama preko Atlantskog okeana 1928. godine.

Peta devojčica je volela šarene haljine i cveće u kosi.

Nije mogla da preskoči konopac, ali je zato učila rvanje i boks i brže je plivala od svojih vršnjaka. Slikala je cveće, jer je verovala da je to jedini način da ono ne uvene. U nju se ušuškala izdržljivosti, snaga i umetnost.

Devojčica se zvala Frida Kalo. Naslikala je 143 slike, od kojih su 55 autoporterti. Bila je prva meksička slikarka čiji je rad izložen u muzeju Luvr u Parizu.

Šesta devojčica je jedna Nataša učiteljica.

Ona briše granice u glavama svojih učenika i neznanje pretvara u znanje.

Sedma devojčica je jedna Jelena.

Ona ispisuje poeziju o svima nama i dodaje joj zvuk pariskih ulica.

Osma devojčica je jedna Ana.

Ona je odlučila da se više neće povlačiti i ćutati. Dosadilo joj je da bude tiha i da od glasnih ne može da dođe na red.

Deveta devojčica je jedna Irena.

Pre dva meseca je rodila malog Aleksandra. Rođenja uvek brišu granice.

Deseta devojčica je jedna Tanja.

Posle 15 godina je sela za svoju mašinu za šivenje i počela je da šije Froncla majice baš za tebe.

Jedanaesta devojčica je ona mala iz komšiluka, što trči najbrže u ulici.

Dvanaesta devojčica je baš jutros dobila svoj prvi posao.

Nije bilo do veze, bilo je do njenog rada.

Trinaesta devojčica je počela da uči da uvija sarmu.

Četrnaesta devojčica je tvoja majka ili baka.

Petnaesta devojčica si ti.

Nova Froncla majica – Brišem granice inspirisana je svim ovim devojčicama. Verujemo da će se neke devojčice, u ovoj majici, prisetiti granica koje su brisale. Verujemo i da će ova majica biti blizu nekih novih devojčica koje brišu svoje granice.

Hajde da svi zajedno dopunimo listu koju smo gore započeli i da nastavimo da ispisujemo nove priče o granicama koje služe da se obrišu.